SASTAV O ZIMI-SLIKARKA ZIMA

    Slikarka Zima je stigla u moj grad. Uzela je veliku slikarsku četku i oslikala ceo grad belom bojom. Krovovima kuća i zgrada je naslikala bele kape sa ponekom crvenom tufnom. Jelkama je naslikala divne bele bunde, prošarane tamno zelenom bojom. Za parkove je utrošila najviše bele boje. Pa parkovi izgledaju kao veliki oblaci. Za ulice je izmešala belu i sivu boju.Na parkinzima su automobili crvene, plave, žute boje. Slikarka Zima  ih je izšarala belom bojom. Na staklima automobila naslikala je nežne pahulje i srebrne dvorce iz neke ledena bajke. Kako je samo lepo oslikala naš grad. Prava je umetnica slikarka Zima.

ZIMA U MOM KRAJU-POGLED SA MOG PROZORA-SASTAV IZ SRPSKOG

Pogled sa mog prozora izgleda kao najlepša razglednica sa zimskim motivima.

  Gledam kroz prozor i vidim pahulje koje se presijavaju na svetlu uličnih sijalica. Ogolelo granje je dobilo lepo belo odelo. Travu je pokrio beli prekrivač, izgleda kao najlepši beli ćilim. Podseća me na šećernu vunu. Sve je belo, krovovi kuća kao da su dobili bele kape. Zelene jelke iz mog parka imaju lepe bele bunde. Ljudi koračaju po belom pokrivaču a na licima je blagi osmeh. Čini se kao da je sneg uspeo u njima da probudi ono detinjstvo što su izgubili dok su odrastali. Sve je nekako nestvarno, lepo kao u bajci.Tako meko paperjasto i nežno.

    Toliko je pogled divan sa mog prozora da sam na trenutak zaboravila da sam u mojoj toploj sobi.Kao da sam se našla u nekom nestvarnom svetu.

PLAVI KAČKET

Videh ga danas dok vetar
duva,plavi kačketić glavu
mu čuva i jedan smeđi
čuperak mali kako se
s njegovim okom šali.

A on korača važan se
pravi, koga li ima u
njegovoj glavi?

O čemu mašta noću kad
spava, služi li nečemu njegova glava,
ili samo plavi kačketić da nosi i svakoj
curici da prkosi.

DEČIJI SAN

Ponekad noću dok spavam sanjam
zemlje daleke gde sunce stalno sija
i trave su zelene meke.

Sanjam veselu decu što po poljima
jure a njihova vesela lica  ne šibaju
ratne bure.

Vidim ih kako se smeju,
majke ih u krilu svome od
jutarnjeg mraza greju.


Ni jedno od njih za tugu nikada čulo
nije,ne znaju šta reč rat znači nit ratna
suza kad lije.

Ujutru kad se probudim, iz sna koji
sam snila, shvatim da negde daleko
majka je celu noć od ratnog vihora
svoje čedo krila.

Marija Boškov V1

DRAGA MOJA VERNA KLUPO

Draga moja verna klupo
pismom ću ti ovim reći
koliko si meni mila
jer si tajne moje krila.

Sakrila si velike i male
sve su one u tvom krilu
stale.

U tebi sam prvu ljubav
stekla a ti ni to nisi nikom
rekla.

I petice tu su prve pale
i radosti velike i male.

Ovim pismom želim reći
kad te budem napustila
suza bola će poteći.

Marija Boškov V1