уторак, 23. новембар 2010.

DEČIJI SAN

Ponekad noću dok spavam sanjam
zemlje daleke gde sunce stalno sija
i trave su zelene meke.

Sanjam veselu decu što po poljima
jure a njihova vesela lica  ne šibaju
ratne bure.

Vidim ih kako se smeju,
majke ih u krilu svome od
jutarnjeg mraza greju.


Ni jedno od njih za tugu nikada čulo
nije,ne znaju šta reč rat znači nit ratna
suza kad lije.

Ujutru kad se probudim, iz sna koji
sam snila, shvatim da negde daleko
majka je celu noć od ratnog vihora
svoje čedo krila.

Marija Boškov V1

Нема коментара:

Постави коментар