Kao što je već svima poznato ovo je pesma koja spade u pokosovski ciklus.Možda neko nije upućen ali je ovu pesmu pribeležio i otrgo od zaborava, ko drugi nego Vuk Karađžić.
Kao i sve pesme iz tog perioda i ova govori o ljutskom stradanju, ipak ova malo više govori o međuljudskim odnosima. Dok je u nekim pesmama iz tog perioda odnos između kralja i njegovih podanika pun strahopoštovanaja, u ovoj je sasvim drugačiji. Naime u ovoj pesmi se vojvode prema kralju odnose kao prema roditelju baš iz razloga što on svoje vojvode doživljava kao svoje sinove. Na prvi pogled tokom čitanja svako bi pomislio da se u ovoj pesmi govori o tome kako je dvanaest vojvoda krenulo u lov na čelu sa svojim kraljem Đurđem i putem se sukobili sa Mađarima. Tu gine vojvoda Kajce jer biva pogođen otrovnom strelom Sibinjanin Janka koji je pokvaren jer se služi postupcima koji nisu dostojni pravog vojnika. Za razliku od njega naše vojvode su oličenje hrabrosti i poštenja. Oni su u svaku borbu polazili svesni da su im veće šanse da poginu nego da prežive. Takođe se ovde u ovoj pesmi vidi i trenutak sahrane ovog hrabrog vojvode. Ono na šta bi trebala posebna pažnja da se obrati je ponašanje samog kralja u tom trenutku i reči koje on sa bolom izgovara: ,,Kako će te preboleti baba? Kako će te ostaviti sama?" Ove reči pokazuju odnos koji je kralj imao prema svojim vojnicima. On u tom trenutku tuguje kao ota koji je izgubio sina, njegovu bol možemo osetiti iz svake reči koju izgovara...
Sastav možete naručiti u celosti na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.
