KAKO NAPISATI SASTAV

ZA SVE KOJI NEMAJU DOVOLJNO VREMENA I INSPIRACIJE NAPISAĆEMO JEDINSTVEN SASTAV KOJI SE NE MOŽE NAĆI NA INTERNETU I  NE OBJAVLJUJE SE BEZ VAŠE SAGLASNOSTI (ovo možete lako utvrditi prostim kopiranjem  delova Vašeg sastava u  vaš pretraživač i Google će vam izbaciti u rezultatima pretrage  da li postoji  ili ne).

Sve što  je potrebno  da uradite je da nam pošaljete  zadatu temu i podatke na: 0612805053 nakon toga ćemo Vas kontaktirati kako bi dogovorili detalje i poslati ime na koje trebate da uplatite 800 din PostNetom, što je izvodljivo iz svake pošte. Na isti broj telefona pošaljite nam i broj koji stoji na uplatnici i dokazuje da ste uplatili novac. Od tog trenutka sastav će te  dobiti u narednih 12h, što je maksimalno vreme, na e-mail adresu koju budete naveli u poruci. 

Ukoliko Vam je  kraći vremenski rok, kontaktirajte nas  da se dogovorimo!Ukoliko Vam  je sastav potreban, a nije vam jasno nešto u vezi opisane procedure, zovite bez ustručavanja! Ako vam je lakše, pišite na:  mboskov1999@gmail.com

Kompozicija sastava

Svaki sastav ima tri glavne celine: UVOD, RAZRADU I ZAKLJUČAK.
Oni moraju biti vizuelno odvojeni.

U UVODU se najavljuje, nagoveštava ono o čemu će se pisati .Obično se, u zavisnosti od teme,bira neki zanimljjiv detalj ili se naznači neki dogadjaj, navedu neki opšti oblici književnosti ciklusa, književne vrste. Može se pomenuti ime dela, junaci ,mesto radnje, namere pripovedača i sl.

RAZRADA predstavlja glavni deo sastava.U njoj se može govoriti o jednom i  ili više dogadjaja, mogu se opisivati situacije ,dogadjaji, junaci, predeli , iznositi sopstvena zapažanja opet u zavisnosti od teme. RAZRADA je uvek najobimnija- podeljena na pasuse.

ZAKLJUČAK je deo sastava kojim se iznosi završno zapažanje ili još neka pojedinost koja će sastav učiniti zaokruženim,završenim.

LOŠ UVOD
-Zdravo, ja sam Perica. Sad ću vam pisati o carici Milici.
-Sad ću Vam opisati jesen u mom gradu.
LOŠ ZAKLJUČAK
-Sledećeg puta ću Vam opširnije pisati, sada nemam vremena.
-Ja mislim da ovakva zima neće biti u narednih milion godina.
LOŠA RAZRADA
-Od hladnog vremena svi smo se razboleli.Nebo je tmurno.Samo što grom nije udario i ceo grad razbio.


PRAVOPISNE,GRAMATIČKE I STILSKE GREŠKE

1. Ne treba počinjati rečenice istim rečima(stilske greške).
Jesen je stigla u moj grad. Jesen je sa sobom donela loše vreme i žuto lišće. Pošto je jesen, ljudi nose topliju odeću.
Ja sam Marko.Ja ima 13 godina i ja idem u školu.

Rečenice moraju biti jasne i dobro rasporedjene unutar sastava(medjusobno dobro povezane i logički da slede jedna iza druge)
Došla je hladna jesen.Više ne možemo da idemo na bazen  da se kupamo, sade se kupamo u kadi.

Jesen u mom kraju

 Jesen je došla tiho i neprimjetno, obavivši moj kraj svojim toplim i šarenim zagrljajem. Svaki dan donosi nove boje, mirise i osjećaje koji podsjećaju na prolaznost vremena i ljepotu prirode.

Ujutro, kad se probudim, zrak je prozračan i hladan, a rose kapljice blistaju na travi poput sitnih dijamanata. Drveće, koje je ljeti bilo bujno i zeleno, sada se pretvara u pravu paletu boja – od jarkih nijansi crvene, narančaste i žute do toplih smeđih tonova. Šetnja kroz šumu postaje prava avantura, jer svaki korak prati šuštanje lišća pod nogama, a svaki dah ispunjen je mirisom vlažne zemlje i opalog lišća.

Polja u mom kraju također mijenjaju svoj izgled. Žitarice su požnjevene, a zemlja se priprema za zimski počinak. Ptice selice počinju svoj put prema toplijim krajevima, a nebo je često prekriveno oblacima koji najavljuju kišne dane. Ipak, ima i sunčanih dana kada sunce obasjava krajolik, čineći ga još ljepšim i toplijim.

Jesen je i vrijeme berbe. Voćnjaci su puni jabuka, krušaka i šljiva, a ljudi se okupljaju kako bi zajedno pripremili zimnicu. Miris pečenih kestena i toplih sokova ispunjava zrak, a večeri postaju duže i intimnije, savršene za obiteljske razgovore uz čaj ili kavu.

U mom kraju, jesen je posebna. Ona nas podsjeća na prolaznost života, ali i na njegovu ljepotu. Svaki list koji padne s drveta nosi sa sobom priču, a svaki dan donosi nešto novo i vrijedno pamćenja. Jesen je vrijeme promjena, ali i vrijeme zahvalnosti za sve što nam je priroda dala.

Јесен је закорачила у моје место

Јесен је закорачила у моје место, доносећи са собом мирисе, звуке и боје које се сливају у савршену хармонију. Са првим прохладним данима, ваздух постаје свеж и чист, а јутарња магла спушта се на поља и улице, стварајући утисак да је цела природа умотана у нежни вео тајанствености. Кад изађем напоље, осетим како хладан ветар носи мирис влажне земље и трулих листова, подсећајући на пролазност свега што нас окружује.

Дрвеће у мом месту сада је украшено топлим бојама јесени. Листови су попримили златне, црвене и наранџасте нијансе, и при првом поветарцу почињу да падају, стварајући мекани тепих на стазама и улицама. Сваки корак по опалом лишћу прати шуштање које у мени буди осећај мира и радости, као да природа жели да нас све успори и подстакне да уживамо у тренутку.

Људи у мом месту постају део јесење слике – пролазници у капутима и шаловима, деца која се играју у гомилама лишћа и старији који седе на клупама, уживајући у последњим зрацима јесењег сунца. Са сваког прага, готово у сваком дворишту, шири се мирис печених јабука и кестена, стварајући топлину која надокнађује хладноћу споља.

Јесен је закорачила у моје место полако и нежно, као нека песма у којој сви ми налазимо део себе. Са сваком жутом гранчицом и сваком капљицом јесење кише, моје место постаје чаробно и тихо, испуњено успоменама и миром. У овој прелепој игри природе, као да се скрива порука – да се све у животу мења, али и да у томе лежи сва лепота.

 Jesen

Jesen je vreme kada priroda pleše svoju poslednju igru boja i svetlosti, pre nego što utone u zimski san. Sve oko nas poprima zlatnu nijansu – krošnje drveća se prelivaju u toplim tonovima crvene, narandžaste i žute, kao da se svaka grana i list trude da ostave svoj najlepši trag. Dok šetamo kroz šuštavo lišće, osećamo miris zemlje i svežinu vazduha koji nas podseća na prolaznost svakog godišnjeg doba.

U jesenjim danima sunce obasjava svet drugačijom svetlošću, mekom i toplom. Sunčevi zraci kao da se provlače kroz prozirne velove jutarnje magle, dok se svet budi u polaganom ritmu. Zvukovi su prigušeni, kao da se i priroda umirila, dok ptice selice polako kreću na svoj dugi put ka jugu.

Ovaj prelazni period ima poseban mir, gotovo magičan, jer nas podseća na lepotu jednostavnih stvari. Na šolju toplog čaja uz prozor dok gledamo kako kiša pada, na šetnju kroz park gde svaki korak donosi novi šum opalog lišća. Jesen donosi miris pečenih kestena, ukus svežih jabuka i bogatstvo plodova koje priroda velikodušno daruje.

Veče dolazi ranije, a toplina doma postaje utočište. Sklupčani ispod ćebeta, dok se napolju oseća hladni povetarac, osećamo prijatnu melanholiju i zahvalnost za sve što nas okružuje. Jesen nas podseća da usporimo, da uživamo u svakom trenutku, da se setimo vrednosti jednostavnih radosti.

U ovoj lepoti prolaznosti krije se duboka mudrost – da je sve što imamo sada, baš kao i boje jeseni, dragoceno jer traje samo tren. Jesen nas uči da prihvatimo promene i da se prepustimo njihovoj lepoti, baš kao što priroda to čini u svom veličanstvenom jesenjem ruhu.

Jedinstveni sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053, uplatom 800din PostNetom.

 Sastav  o Jeseni

Jesen je jedno od najlepših godišnjih doba, puna toplih boja i posebne čarolije. Kada stigne jesen, priroda kao da oblači zlatno, crveno i narandžasto ruho. Drveće gubi svoje lišće, a svaki vetar donosi novi talas opalog lišća koje prekriva ulice i parkove, stvarajući šuštav tepih pod nogama.

Jesenji dani su sve kraći, a sunce postaje mekše i blaže. Nema više letnje žestine, već svetlost dolazi kroz maglu i oblake, čineći pejzaž mirnim i spokojnim. Mnogi ljudi vole jesen jer donosi prijatno osveženje nakon vrelih letnjih dana, ali i prvu najavu zime.

Takođe, jesen je vreme za branje plodova i uživanje u ukusima koje ona donosi. Jabuke, grožđe, bundeve, kesteni – sve su to plodovi koje najčešće vezujemo za jesen. Ljudi uživaju u pripremi zimnice, a miris pečenih kestena i toplih pita sa jabukama postaje neizostavan deo svakodnevnice.

Iako može biti kišovito, jesen ima svoj poseban šarm. Magla koja se spušta rano ujutro ili blagi, hladni vetar koji nosi miris vlažne zemlje i trulih listova – sve to doprinosi osećaju tajanstvenosti i nostalgije. Jesen je vreme kada priroda odlazi na počinak, pripremajući se za zimu, i taj prelaz osećamo i mi, pronalazeći u sebi mir i zadovoljstvo.

Jedinstveni sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053, uplatom 800din PostNetom.

Hamlet

    Ovo Šekspirovo delo važi za jednu od najvećih tragedija u svetskoj književnosti svih vremena. Tematski bi moglo da se odnosi čak i na današnje duštvo. Kao da se sa vremenom nije ništa promenilorazvrat,ubistva i beskrupuloznost vlada i u našem društvu. Sigurno da i sada postoje ljudi poput Hamleta koji pokušavaju da se izbore sa time.

    Šekspir nam predstavlja Hamleta kao žrtvu tadašnjeg društva i načina života ljudi iz tog vremena. Sudbina se sa njim surovo poigrala. Kada zaznaje kako mu je otac zapravo umro tog momenta počinje njegova agonija. To saznanje stiže od duha njegovog oca. Postavlja se pitanje je li duh postojao ili se samo njegova podsvest poigrala sa njim. Postaje nebitno ko je zaista bio duh ono što je bitno to je da je seme sumnje usađeno u Hamletovom srcu. Nakon tih dešavanja tragedija je neminovna. Na početku ove drame se ne naslućuje da će upravo Hamlet postati tragična ličnost ove drame na kraju se upravo to dešava. Kako bi otkrio jesu li informacije koje je dobio od samog duha svoga oca on odlučuje da glumi ludilo. Sa vremenom to ludilo uzima maha i prosto se ne može razlikovati  gluma  gluma od stvarnosti. On u svojoj glavi kroji razne planove ali se polako gubi i u svakome vidi potencijalnog neprijatelja. On se ni za očevog života nije nešto posebnop slagao sa njim ali je sada prosto smatrao da je njegova dužnost da otkrije kako je on nastadao i da kazni krivce. Čak nam se na momente čini da je on više ljut što se njegova majka udala za ubicu njegovog oca nego zato što mu je otac ubijen. Čini nam se da su negova osećanja prema majci bolesna čak edipovska. Možda bi on ubistvo oca mogao i da oprosti ali ne i izdaju svoje majke. Udaju majke za ubicu njegovog oca on više posmatras kao izdaju njega samog a ne njegovog oca. On se sa tim teško nosi i to ga polako izjeda. Ako dublje zađemo u samo delo stiče se utisak da su ovi likovi, tačnije ova drama zapravo samo način da sam Šekspir pokaže svoje neslaganje i zgražavanje tadašnjim društvom. On osuđuje takvo društvo i kroz ovo delo mu se podsmeva ali skriveno koristeći pesničku slobodu a da pritom ne bude razotkrivena prava namera. Pisac ismeva probleme tadašnjeg društva kao što su: preljuba, ubistvo, pokvarena vlast. Svi ti problemi su nažalost i problemi našeg današnjeg društva. Šekspir je preko Hamletovog lika pokušao da prikaže svoje mišljenje i zgražavanje nad tadašnjom situacijom u društvu. Hamlet je prikazan kao lik koji je u sukobu sa svima pa i sa samim sobom. Što se i vidi iz njegovog pitanja biti ili ne biti? Sama drama se završava tako što je on osvetiio svoga oca ali su u toj osveti nastradali i svi njemu bliski pa čak i on sam. U poslednjim trenucima svog života kao da je bio spreman da oprosti ali je za to bilo kasno. Stičemo utisak da se radovao smrti jer je izgubio svoje voljene pa mu život bez njih više nije značio ništa. To što su na kraju svi glavni likovi mrtvi je samo još jedan dokaz da je pisac sa njihovom smrću  želeo da uništi  i njihove osobine kojih se gadio. U ovom delu je najveći tragičar sam Hamlet jer je izgubio sve njemu drage osobe a i sopstveni život u želji da osveti smrt svog oca. Hamlet je jedna od najzanimljivijih ličnosti u književnom delu zbog borbe koju vodi sa svima pa i samim sobom a ujedno je i najtragičnija ličnost u književnosti. Tragedija je ono što se prožima kroz delo završava se tragedijom ogromnih razmera.Kao što sam na početku već rekla sudbina se sa njim surovo poigrala.

    Kroz život se često nalazimo pred raznim iskušenjima ali da li je rešenje na zlo odgovoriti zlom? Mislim da nije, jer time možemo samo pogoršati situaciju i kraj može biti fatalan. Zato neka nam ovo delo bude za nauk, nemojmo dozvoliti da postanemo tragične ličnosti kao što se to desilo Hamletu. Uzmimo sudbinu u svoje ruke.

Ernest Hemingvej

    Ovaj veliki pisac je kažu bio vrlo škrt na rečima ali su zato bio jedan od najuticajnijih pisaca svog vremena pod uticajem njegovog pisanja stvorena je i lepa književnost dvadesetog veka.

    Od oca je nasledio nemiran duh i tako je živeo ceo svoj život. Rođen je 1899. godine. Za njega kažu da je na put uvek nosio udicu, pušku i pisaću mašinu. Bio je žedan života, radoznao i zbog toga je mnogo putovao. Nije se trudio da se mnogo školuje jer je smatrao da je to gubljenje vremena. Zbog toga jako rano počinje da radi kao novinar. On je smatrao da je jedina bitna škola zapravo životna škola što i dokazuju njegove sledeće reči: "Da bi mogao da pišeš o životu, prvo moraš da ga živi". Verovao je da jedino život može da te nauči nečemu ako ga živiš punim plućima, on ga je tako i živeo. Učestvovao je u mnogim ratovima i sve to je na njega ostavilo dubog trag. Međutim on je već imao genetsku predispoziciju za depresiju pošto mu se i otac zbog toga ubio iz vatrenog oružja kao i on sam 1961. Napisao je mnoga dela:  "Imati i nemati","Sunce se ponovo rađa", "Za kim zvona zvona". Njegovo delo "Starac i more", je svakako delo koje je svakome poznato ujedno je i delo zbog koa je Hemingvej dobio Pulicerovu nagradu. Ovo njegovo delo je priča o starom ribaru koji je bio večiti gubitnik u životu ali je pred sam kraj svog života skupio hrabrost  i suočio se borbom u kojoj je bilo očigledno da će izgubiti ali je na kraju pobedio. Na taj način nam je pisac pokazao da čovek može da pobedi u svakoj situaciji ako ima dovoljno vere i hrabrosti. Zbog ovog dela mnogi su ga zvali književnim genijem. On je ovim delom dao veliki doprinos književnosti  dvadesetog veka. Ovaj veliki pisac je tokom svog života vodio borbu sa svojim demonima koji su ga proganjali.Sa majkom je imao jako loš odnos jer je krivio za njegovo samoubistvo zbog tog njegovom odnosa sa majkom imao je loš odnos i sa svim drugim ženama. Zbog toga se više puta ženio i mnogo je pio. Valjda je pokušavao da utoli tugu koja ga je pratila alkoholom. Smrt je postala deo njegovog života još od kada je prvi put otišao u rat. Nakon toga je mnogo putovao a često je gledao smrti u oči. On kao da je prkosio smrti ili je možda priželjkivao jer je na žalost svoj život završio samoubistvom, mada je svog oca jako krivio zbog istog čina.Za njega kažu i da je bio bipolarna ličnost. Njegova psiha je bila jako poljuljana ali je zato bio jako dobar pisacon je stalno bio u sukobu sa celim svetom valjda je imao i razloga za to jer su ratovi u kojima je bio ostavili ožilke na njegovoj duši. Znao je da govori: "Najbolji način da otkriješ da li nekome možeš da veruješ jeste da mu ne veruje". On je u sebi imao dve ličnosti, jedna je bila tako draga i ljubazna da su gas vi zavoleli na prvi pogled. Sa druge strane je ličnost koja je svojim ponašanjem i grubošću mogla da povredi i otera od seb i svoje najbliže u koliko se u nečemu ne bi slagali sa njim. Kažu da je umeo da se sukobi sa svim i svakim pa čak i sa životom.Umeo je da u svoj život unese uzbuđenje i da ugodi sebi. Voleo je život, žene i piće. Bio je dobar novinar i fantastičan pisac ali je često umeo da bude loš i sebi i drugima.

    Mada je ostao upamćen kao jako dobar pisac imao je i uspona i padaova u pisanju. Ostavio je jako velik trag u književnosti ali je svoj život završio tragično. Digo je ruku na sebe, kao da se nije snašao u sopstvenom životu. Koliko god da je uživao u svemu što mu je život pružao on nije bio srećan i zato ga je kukavički napustio baš kao i njegov otac.

Čiča Gorio - Analiza

    Ovo delo je napisao Onore de Balzak. Pisac piše o francuskom društvu i njegovim manama. Čitava priča se odvija oko dva glavna lika koji se sreću u jednom pansionu gde žive ljudi koji  jedva sastavljaju kraj s krajem.

    Tu je stari čiča Gorio koji je bio bogat i imao svoju fabriku. Svoje bogatstvo je steko tako što je koristio lošu situaciju u zemlji i bogatio se na tuđoj muci. Njemu to nije bilo bitno jer je uživao u svom životu sa  svojim dvema ćerkama. Pružao im je sve što bi one poželele a one su ga  navodno obožavale. Kažem navodno jer kada im je omogućio dobar miraz, dobre brakove i položaj u društvu a novac počeo da nestaje nestala je i njihova ljubav. Čiča Gorio star i bez novca završava u jednom pansionu. Njegove ćerke ga retko posećuju ,stide se njegovog položaja i zaboravljaju sve što je on činio za njih Na kraju umire rzočaran jer konačno priznaje sebi da su ga ćerke zaboravile čim je ostao bez novca, stidele su ga se. U tom pansionu živi i mladioć Ežen de Rastinjak  koji je došao u Pariz iz malog mesta i siromašne porodice kako bi studirao i omogućio bolji život svojoj setri i majci a i sebi. 

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053  , uplatom 800din PostNetom.

Derviš i smrt

    Ovaj roman je jedno od najboljih dela Meše Selimović. Pošto kritičari imaju različita mišljenja o tome kom književnom rodu pripada možemo reći da je: psihološki, filozofski ali i roman lika. Ono što je sigurno to je da je ovo još jedan roman u kojem se traži smisao života. 

    Mnogi pisci kao i ljudi su sebi često postavljali ovo pitanje pa je tako i Meša pokušao u svom delu da otkrije ono što nikome nije pošlo za rukom. Njegov glavni lik je derviš Ahned Nurudin. Svoj život je posvetio veri jer je tamo po njemu bio smisao života. Odreko se ljubavi i ovozemaljskih zadovoljstava kako bi se posvetio Bogu. Mislio je da su svi odgovori u veri. Živeo je ušuškan u svom svetu i verovao da pravda uvek pobeđuje u životu. Međutim u životu nije baš sve tako jednostavno a to surovo otrežnjenje doživljava i sam Nurudin kada mu brata nevinog osuđuju na smrt. Njegov brat je greškom video spise koji pokazuiju da je  neko ko treba da deli pravdu zapravo korunpiran i radi mimo zakona.Zbog toga je nagrada za njegovo poštenje bila zatvor a zatim i smrt. U početku Nurudin veruje u božiju pravdu kao i u ovozemaljsku pa se nada da će to spasiti njegovog brata jer po tim pravilima nevin čovek ne moiže da strada. Kako se samo brzo otreznio i shvatio da je realnost mnogo surova. Njegovo razočarenje je veliko. Svestan da ga je izdao Bog u kojeg je tako verovao da se odreko ljubavi žene i svega ovozemaljskog bašiz straha od izdaje i sada ga je izdao i on u koga je slepo verovao... 

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053  , uplatom 800 din  PostNetom.

ANALIZA LIKA RASKOLJNIKOV

    On je glavni lik ovog fantastičnog dela. Kako je Dostojevski veliki poznavalac ljudi i njihove pshihe on je na veličanstven način uspeo da nam dočara više osobina svog lika. Njegov lik nosi čak i simbolično prezime Raskoljnikov. Njegovo ime znači da je on stalno u nekom raskolu kako sa okolinom tako i sa samim sobom. On je čovek koji je imao lepotu i inteligenciju ali mu je novac nedostajao, to mu je na kraju i pomutilo razum. On je čovek koji svoje emocije ne ume dobro da pokaže čak ni prema majci i sestri. Sa druge strane je čovek koji bi svakome pomogo u nevolji posebno siromašnim ljudima. Njega je  vrlo teško shvatiti, želi da pomaže ali teško prihvata kada neko želi da se žrtvuje zarad njega. Kao što su želele njegova sestra i majka da se žrtvuju zarad njega. On je veoma povučen u sebe i možemo reći da je samotnjak, živi u svom svetu. Zbog siromaštva u kome živi u njemu se taloži bes koji jednog momenta prosto kulminira i od njega na kraju načini ubicu. On je kivan na čitavu zemlju u kojoj se bogataši bahate dok sirotinja gladuje. Prezire svakog ko zarađuje na muci sirotinje i smatra da bi ubistvom jedne takve osobe pomogo društvu i da bi mu mnogi siromasi bili zahvalni zbog toga...

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053  , uplatom 800din PostNetom.

Spisak svih sastava na našem blogu

Ovo je spisak tema koje su napisane. Teme nisu objavljene na blogu.Po želji možete poručiti  ove i druge  na tel. 069-16-41-999. Cena napisane teme je 700 din nakon slanja teme istu možete platiti putem PostNeta na navedeni  telefonski broj.

1. ANA KARENJINA 
2. ANALIZA LIKA RASKOLJNIKOV
3. ANALIZA LIKA POPADIJA
4. ANALIZA PESME TIJO NOĆI
5. ANALIZA ROMEA I JULIJE
6. ANALIZA HAMLETA
7. APSURD
8. BALZAKOVA SLIKA PARIZA U ROMANU ČIČA GORIO
9. BANOVIĆ  STRAHINJA
10. BEOGRAD NA VODI
11. BEOGRAD
12. BLISKOST DALEKIH PREDELA
13. BODLER PRETEČA MODERNE
14. BOLJE JE ŽIVETI U GRADU
15. BUDI  ČOVEK, AL ČOVEK JE SAMO ZA MUKU ZDADEN
16. CEO SVET JE PROKLETA 
17. CEZNJA ZA DALJINAMA
18. ČAŠU MEDA JOŠ NIKO NE POPI ŠTO JE S ČAŠOM GRČI NE ZAGRČI
19. ČEZNEM
20. ČITAJUĆI DOBRE PISCE DEŠAVAJU SE PRED NAMA ČUDA
21. ČITANJEM UPOZNAJEM SEBE
22. ČOVEK MOŽE BITI UNIŠTEN ALI NIKAKO PORAŽEN
23. ČUDESAN SVET DETINJSTVA
24. ČUDESNA  SPRAVA
25. ĆAMIL
26. DA IMAM MOĆ
27. DA SAM JA NASTAVNIK SRPSKOG JEZIKA
28. DA SAM JA NASTAVNIK
29. DERVIŠ I SMRT
30. DOGAĐAJ KOJI ME JE NASMEJAO DO SUZA
31. DOLAP KAO SIMBOL ŽIVOTA
32. DOŽIVELA SAM NEVREME
33. DOSTOJEVSKI_-_3.esej
34. DRAGA OSOBA
35. DVE SE U MENI POBIŠE SILE
36. DVOJE MLADIH  IZMEĐU LJUBAVI I MRAŽNJE
37. ĐAČKI RASTANAK
38. EP O GILGAMEŠU
39. EPSKA KNJIŽEVNOST I NJEN UTUCAJ NA SRPSKU KNJIŽEVNOST
40. ETICKI MINUSI  U DOBU U KOME  ŽIVIMO
41. EPSKI LIK MARKA 
42. ETICKI MINUSI  U DOBU U KOME  ŽIVIMO
43. ETNIČKO ZNAČENJE ŽENSKIH LIKOVA U NARODNOJ KNJIŽEVNOSTI
44. EVGENIJE ONJEGIN
45. EVO ME MEĐU KALUĐERI
46. EŽEN
47. FILOZOFIJA APSURDA
48. FOLKLORNO I FANTASTIČNO U PRIPOVETCI GLAVA ŠEĆERA
49. GENERACIJO HTEO BIH DA TI KAŽEM
50. GODO 3
51. GORSKI VJENAC
52. GRADINAR
53. GRČKA MOJIM OČIMA
54. HAMLET KAO TRAGIČNA LIČNOST
55. HAMLET
56. HASANAGINICA
57. HEKTOR I ANDROMAHA
58. HEMON
59. HILANDAR SIMBOL I MOLITVA
60. IDEJNI SLOJ DRAME ROMEO I JULIJA
61. IVO ANRDIĆ PROKLETA AVLIJA
62. JEDAN DAN SA JOVANČETOM
63. KIR JANJA
64. KOSOVSKI JUNACI
65. KOŠTANA
66. KREONT
67. KULTURA SRPSKOG NARODA
68. LATIF AGA
69. LIK IGUMANA  STEFANA
70. LIK ALEKA I ZENFIRE
71. LIK ČIČA GORIA
72. LIK DEDA RADETA
73. LIK HAMLETA
74. LIK JANKA
75. LIK MAJKE IZ VETRA
76. LIK SOFKE
77. LIK VUKA MANDUŠIĆA
78. LJUBAV  U  KNJIŽEVNIM   DELIMA
79. LJUBAV DOBROTA I POŠTOVANJE U SREDNJOVEKOVNOJ KNJIŽEVNOSTI
80. MALI PRINC
81. MALO LI JE TAKIJEH JUNAKA
82. MAŠTANJE
83. MENI JE BEZ KRILA MOJEGA KAO BRATU JEDNOM BEZ DRUGOGA
84. MISAONI SVET U ROMANU ZLOČIN I KAZNA
85. MOĆ I  SNAGA  U  MENI
86. MODERNA U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI
87. MOJ RAZRED S LICA I NALIČJA
88. MOJA  OBAVEZA PREMA SKOLI
89. MOJA MAJKA KAO BAJKA
90. MOJA MAMA
91. MOJA PRVA SIMPATIJA NAJVEĆA LJUBAV
92. MOJE MIŠLJENJE
93. MOJE RAZMIŠLJANJE  O PRIJATELJSTVU
94. MOJE RODNO SELO
95. MOTIV  OSVETE  I  ZLOČINA
96. MOTIV  PRIJATELJSTVA  U GILGAMEŠU I ILJIJADI
97. MOTIV VETRA I NJEGOVA SIMBOLIKA U PRIPOVEDCI
98. MOTIVI U DELU
99. MUDROST I LJUBAV ANTIGONE
100. NA KRAJU STAZE DUGE ČETIRI GODINE
101. NA KRILIMA PRAVE LJUBAVI
102. NA PUSTOM OSTRVU
103. NAJZANIMLJIVIJI DEO ROMEA I JULIJE
104. NAPUKLA SRCA NEOSTVARENE LJUBAVI I LJUDSKE NEOSTVARENOSTI U  SVIM DELIMA
105. NAŠA ZEMLJA
106. NEČISTA KRV
107. NEPOKORNA SI ZEMLJO MOJA
108. NEŠTO ME NASMEJALO U ŽIVOTU
109. NOĆ I MAGLA
110. NOVA GODINA
111. O ČEMU MAŠTAM
112. O HUMANOSTI
113. O PRIČI I PRIČANJU
114. O SEBI
115. ODLIKE KLASIČNE TRAGEDIJE NA PRIMERU ANTIGONE
116. ODNOS POJEDINCA I VLASTI NJEGOVA RAVNODUŠNOST
117. ONJEGIN I LENSKI  SLIČNOSTI I RAZLIKE
118. OPIS  PORODIČNE   KUĆE  ENTERIJER I EKSTERIJER
119. OPIS MARKA KRALJEVIĆA
120. OPIS TETKE
121. OPISIVANJE  POJEDINOSTI  U  PRIRODI
122. OSEĆAM PROMENU
123. OSOBA KOJA MI SLUŽI KAO UZOR
124. PESIMIZAM U SRPSKOJ MODERNI
125. PESMA O BANOVIĆ STRAHINI U MOM I KNJIŽEVNOM VIĐENU
126. PLAVA GROBNICA
127. POETIKA SREDNJEG VEKA
128. POEZIJA BRANKA RADIČEVIĆA
129. POEZIJA JOVANA JOVANOVIĆA ZMAJA
130. POKONDIRENA TIKVA
131. PORTRET
132. POTERA  ZA PEJZAŽIMA
133. POVEZANOST DELA KOŠTANA I NEČISTA KRV
134. POZNA  JESEN
135. PRAVO  PRIJATELJSTVO
136. PRECI SU PISALI  ĆIRILICOM  A POTOMCI
137. PRED NAMA JE ŽIVOTNA BORBA
138. PREPRIČANA ANTIGONA
139. PRIČA
140. PRIJATELJSTVO DEČAKA I PAVLOVE ULICE
141. PRIJATELJSTVO JE PUT KA SREĆI
142. PROKLETA AVLIJA ANALIZA LIKOVA

ČUDESAN SVET DETINJSTVA

    Moj svet je ispunjen raznim dogodovštinama kao i detinjstvo svih mojih vršnjaka. Trudim se da ne napravim ni jedan nestašluk, ipak se po nekad neki i desi ja to prosto ne mogu da sprečim. Nije da ja to namerno radim, jednostavno se desi.

    Bio je to dan kao i svaki drugi, ništa nije ukazivalo da je to dan kao stvoren za nestašluke. Ustala sam kao i obično i krenula u školu . U školi je sve proteklo normalno čak sam dobila i peticu i tako sva srećna krenula kući. Dan je bio prelep, Sunce je sijalo, ptice su cvrkutale a rascvetalo cveće je mamilo svojim opojnim mirisom. Već sam se dogovorila sa drugaricom da ćemo posle škole prošetati. Jedva sam  čekala da ostavim torbu, presvučem se i pravac  šetnja. Kada sam stigla kući bacila sam torbu u ćošak i pokupila sendvič da pojedem uz put. Nisam imala vremena da se zadržavam drugarica me je čekala ispred kuće. Moja mama obožava cveće i kuća nam je puna saksija. Tu uvek postoji mogućnost da se iz nepažnje naravno slučjno nikako namerno neka i obori. Upravo se meni tog dana to i desilo. Žurila sam zaista nije bilo namernno. Nisam ni osetila da sam je dotakla, kad sam samo čula jak tresak iza sebe. Znala sam da sam zabrljala i to dobro. Bio je to mamin omiljeni cvet. Morala sam da smislim šta dalje, malo sam se uplašila. Znam da nije lepo lagati ali sam morala da smislim jednu malu, belu laž. Pa šta sam drugo mogla mama bi me grdila. Priznaću joj jednog dana pomislila sam, kad bude stvarno dobre volje. Jedino sam mogla da svoj nestašluk ripišem našoj mački Cici, ona i onako stalno pravi neki nered. Ja sam se samo iskrala iz kuće sa velikom grižom savesti, ali šta je tu je sad će Cica biti krivac, bila sam i ja više puta za njene nestašluke. Sad je njena prilika da  mi se oduži. Pošto nikog nije bilo kod kuće moj plan se dobro odvijao. Ja sam podogovoru izašla da prošetam sa drugaricom i lepo smo se provele, mada sam na momente pomišljala na mamin cvet i na Cicu. Kada sam se vratila mama je već bila stigla pa me je iz kuhinje upitala šta se desilo sa njenim cvetom ja sam prekrstila prste na ruci i izgovorila belu laž. Morala sam da optužim jadnu Cicu. Mama je poverovala ili možda i nije ali je rekla da će kazniti Cicu zbog njenog nestašluka. Zamolila sam je da to ne čini jer je ona mala i nije svesna svoje greške, na to se mama nasmejala i poljubila me u kosu. Rekla je kako je detinjsvtvo i ljudi i životinja jedan mali čudesan svet, da se ona seća kako je to biti mali. Možda je ipak znala da je to moj nestašluk ali se nije ljutila. Zna ona da ja nikada ne činim ni jedan nestašluk namerno nekako se to uvek desi slučajno.

  Možda zaista mi  kad smo mali živimo u nekom posebnom svretu detinjstva pa su i nestašluci normalna pojava. Sve je moguće, raspitaću se malo više o tome.

Foto:Opusteno.rs

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053  , uplatom 800din PostNetom.

ČOVEK MOŽE BITI UNIŠTEN ALI NIKAKO PORAŽEN

    Nekada posmatrajući dešavanja oko sebepostavljam sebi razna pitanja na koje mi odgovor daje moje drugo ja, tačnije vodim monolog. Među gomilom pitanja je i ovo. Može li čovek biti poražen u koliko je uništen?

    To pitanje mi se često motalo po glavi i nisam nalazila pravi odgovor sve dok nisam pročitala delo "Plava grobnica". Nakon što sam ovo delo pročitala sve  sam gledala drugim očima. Nekako kao da sam se odvojila od svega i posmatrala sa strane sve što se dešavalo oko mene. Ponašanje ljudi kako mladih tako i starih. Svi oni život olako shvataju. Najlakše im je da kukaju kako je život težak a mladima dosadan. Kako sve  brzo prođe  i kako je teško nositi se sa svakodnevnim problemima. Kako smo uništeni skroz zbog situacije u zemlji. Prosto kao da ne postoji izlaz iz začaranog kruga. Skoro da bih se složila sa tim da ja nisam pročitala delo koje me je naučilo drudgačije da gledam na život. Kada ih slušam kako kukaju ne mogu a da se ne setim naših predaka koji su svoje živote dali zarad nas i našeg mirnog sna. Jesu li oni u tom teškom času kada su smrti gledali u oči poklekli? To je bio trenutak za preispitivanje života i za stah a ne ono sa čim se mi sada nosimo. Naravno da nisu, jer su oni znali da mogu biti uništeni ali ne i poraženi . Njihova mrtva tela su položena u plavu grobicu koja ih je pokrila svojim talasima. Ipak njihov duh nije bio poražen ,oni su znali da su pobedili. Njihov duh je nastavio da živi u nama njihovim potomcima. Sećamo ihz se i divimo njihovoj hrabrosti i požrtvovanju i dan danas. Oni su još tada shvatilisuštinu života i nisu se plašili da se žrtvuju zarad budućnosti. Znam da se sigurno pitate, čemu njihove žrtve ako se sad kuka za svaku sitnicu koja nas snađe u životu.Nije to baš tako jer sve dok postoji neko ko shvata šta su oni učinili za nas njihove žrtve nisu bile uzaludne. Ja verujem da postoje ljudi kao ja koji su svesni toga da u koliko smo uništeni nismo i poraženi. Nekad uništenje označava i pobedu. Kao što je uništenje naših predaka označilo pobedu jednog naroda. Moralna pobeda je vrednija od suvoga zlata. Zato i mi treba da se hrabro hvatamo u koštac sa svim problemima kroz život, čak i kad padnemo moramo da se naučimo kako ponovo da se podignemo. Kako ptica feniks iz pepela. Kao naš narod koji se nagon svakog uništenja ponovo uzdizao hrabro. Spreman da ponovo obnovi  zemlju koja je bila krvlju potopljena. Nemojmo mi da dozvolimo da nas poraze neki sitni životni problemi, p ačak ni krupni nisu nerešivi.

    U svakom od nas čuči snaga koje nismo ni sami svesni. Na nama je samo tu snagu da nađemo i hrabro se uzdignemo iznad svega. Nemojmo dozvoliti da nas poraze neke male beznačajne stvari u životu. Živite  hrabro poput vojnika koji su se borili za nas, borimo se i mi za nova pokolenja protiv svih nedaća koje život donosi. Ne bojte se, biti uništen ne znači biti poražen.

Kontrast

MALI PRINC

                       

  Ova bajka  će vam se učiniti da je jedno od najčudnijih dela koje ste u životu pročitali.Vrlo je moguće da nećete razumete zbog čega bi neko tako nešto i napisao. Međutim ako uspete da proniknete u suštinu shvatićete vrednost ovog dela.

    Vrlo često se osećamo usamljeno i tužno u svome svetu gde živimo ili žimo živote bez pravog smisla. Mnogo je nas koji smo upali u kolotečinu života i tako živimo dan za danom, nesvesni lepote koja nas okružuje i vrednosti prave ljubavi i prijateljstva. Mali princ je živeo na svojoj planeti sam dok se nije pojavila ruža u koju se zaljubio na prvi pogled. Ljubav koja se među njima rodila je veoma čudna. Sve je bilo idealno uživali su u svom životu sve dok mali princ nije shvatio da ga je ruža slagala i da ona nije jedina na svetu te vrste. Zar se niste vi nekada naljutiil zato što vas je neko slagao. Mada su se princ i ruža pomirili on je ipak radoznalo krenuo u svet da upozna nove kulture i nove ljude kao da nije bio zadovoljan svojim životom i onim što je imao. Sigurno ste i vi pomislili da učinite isto ali niste bili u mogućnosti ili niste imali hrabrosti da to učinite. Ono što je on video na svojim putovanjima za nje ga je čak bilo veliko razočarenje. Na svom putu mali princ upoznaje dečaka koji je jedini mogao da prepozna šta je zapravo na crtano na njegovim crtežima. Dok su mnogi mislili da je nacrtan šešir na crtežu je bio zmijski car koji je progutao slona. Ovo je zapravo pisac simbolično napisao suština je da su ljudi vrlo često slepi kod očiju što bi naš narod rekao. Tako da vrlo često nisu u mogućnosti  da vide šta je zapravo ono što im je pred očima.Mali princ je na svojim putovanjima upoznavao razne ljude i karaktere ali upoznavao je i samog sebe, možda čak i suštinu življenja. On je sretao razne ljude koji su živeli praznim životima, mnogi su bili sujetni ,sebični i usamljeni u svom svetu. Mali princ je shvatio da on tu među njima ne može da pronađe pravog prijatelja jer mnogi od tih ljudi koje je sretao ni neznaju šta je pravi prijatelj. Kada je video nekoliko hiljada ruža na jednom mestu shvatio je da je jedino njegova ruža imala ono nešto, zbog čega je za njega bila posebna i važna u njegovom životu. Jedino je ona bila njegov pravi prijatelj. Shvatio je da jedino pravo prijateljstvo vredi da se neguje i pazi...

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053 , uplatom 800din PostNetom.

BUDI ČOVEK, AL ČOVEK JE SAMO ZA MUKU ZDADEN

    Ovo su reči koje je Mitke izgovorio Koštani trenutku kada su došli prosci da je vode. Sa ovom rečenicom joj je stavio do znjanja da se njena sudbina ne razlikuje od sudbine drugih ljudi jer se i on osećao kao tragičar u svojoj koži. Ni on nije bio zadovoljan svojim životom i svojom sudbinom pa je smatrao da je jedino rešenje da nemo prihvatiš svoj život takvim kakvim je, jer ne možeš ništa da promeniš. On je bio ubeđen da niko nije zadovoljan svojim životom da ne postoje srećni i zadovoljni ljudi vodio se po tome da su ljudi rođeni  samo za tugu i za muku. Negde to i nije bilo daleko od istine jer je period o kome se piše zapravo i bio veoma težak za život. Takođe je društvo u tom periodu bilo patrijarhalnog vaspitanja i niko nije mogao da odluči o sklapanju braka samostalno već su to činili za mlade ljude njihovi roditelji. Što je i podrazumevlo da je bilo mnogo neostvarenih ljubavi i mnogo patnj. Tada su se brakovi sklapali i na osnovu statusa u društvu i društvenih slojeva kome su pripadali. Ti slojevi su se retko mešali među sobom. Surovost tog društva je osetila i sama Koštana jer je baš zbog tih društvenih slojeva morala da se odrekne svoje ljubavi i svog dragog i ako joj je on uzvraćao ljubav. Ona je bila svesna da je njegov društveni sloj nikada ne bi prihvatio, ona bi večito bila uljez među njima pa  bi možda sa vremenom i njegova lkjubav prema njoj nestala....

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.

Revizor -Gogolj

    Ovo Gogoljevo delo je napisanpo pre mnogo godina ali čak i sada može da nam posluži kao primer kakvi ne treba da budemo, ni kao ljudi ni kao društvo. Neverovatno je to što je slika ruskog društva od pre toliko gopdina ista kao i  naše društvo u sadašnjosti. Ovaj veliki pisac je imao moć da pronikne duboko u način razmišljanja i življenja ljudi na vlasti. Njegov cilj, kada je počeo da piše ovo delo, je bio da prikaže kakvi su ljudi koji su bili predstavnici vlasti Nije bitno kolika su njihova ovlašćenja, svi su oni korunpirani. U ovom delu možemo videti da su oni čak imali određenu tarifu koliko su mogli da uzmu mito zavisno od toga na kom su položaju bili, onda možete da zaključite koliko je ta korupcija bila organizovana. Gogolj je napisao ovo delo vodeći se ruskom poslovicom: "Ne treba grditi ogledalo ako je lice ružno". Pri tom se naravno u ovom slučaju misli na ružno lice Rusije i njenog društva. Dok čitamo delo prosto je nemoguće a da se ne osvrnemo i na naše društvo kao i na društvo drugih zemalja. Prosto je društvo o kome govori Gogolj isto kao i naše. Ništa se tu ne menja samo se menjaju akteri a sve ostalo je isto, Gogolj nam u svom delu govori o jednom malom mestu u Rusiji koje je toliko korumpirano da kada čuju da će im doći revizor nastaje opšta pometnja. Delo postaje još zanimljivije kada im u njihovom malom mestu stigne nepoznat čovek za koga misle da je sam revizor...

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 800din PostNetom.

VILIJAM ŠEKSPIR: ROMEO I JULIJA - ANALIZA

ANALIZA: Ovo Šekspirovo delo je jedna od najvećih i najlepših tragedija ikada napisanih. Čak i posle toliko godina se čita sa oduševljenjem. Delo nam govori o dvoje mladih ljuidi Romeu i Juliji koji su gaili jedno prema drugome ljubav takvih razmera da se više nikada posle njih takva nije ponovila. Romeo je pre nego je sreo Juliju bio zaljubljen u Rozalindu ali ta ljubav nije bila uzvraćena. Kada je upoznao Juliju njegov život više nije bio isti kao ni njen. Njih dvoje su potomci dveju porodica koje godinama žive u mržnji i njihova ljubav je osuđena na propast već od samog početka. Dvoje mladih su mislili da je jačina njihove ljubavi dovoljna da otopi led sa srca njihovih roditelja, na njihovu nesreću nije bila. Njih dvoje su se tajno venčali uz pomoć starog monaha. Julijin rođak je ubio Romeovog najboljeg prijatelja, a Romeo zatim ubio njega kako bi ga osvetio. Nakon tih nemilih događaja Romeo je proteran te Julija ostaje sama i slomljena od tuge. Videvši kako ona pati i tuguje njeni roditelji su odlučili da je udaju ni ne sluteći da je ona već udata i da pati za svojim mužem. Znajući da je udata i da ne može ponovo da sklopi brak,stari monah je odlučio da im pomogne tako što će da iscenira njenu smrt i da obavesti Romea da dođe tajno po nju i da zajedno pobegnu. Zla sudbina je imala druge planove za njih. Romeo je za njenu smrt saznao pre nego je dobio monahovu poruku te on dolazi do svoje drage i kraj njenog odra sebi oduzima život. Kada se Jujlija probudila i videla mrtvog Romea odlučuje da u smrt odu zajedno.Te si i ona oduzima život.Kada već njihova ljubav nije bila moguća na ovom svetu možda će biti moguća bar na drugom. Nakon što se desila ova tragedija njihovi roditelji su shvatili gde su pogrešili ali je već bilo kasno da isprave bilo šta. Zarad pomirenja njihovih porodica plaćena je prevelika cena...

ROMEO I JULIJA, Biblioteka Vedri duh

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0612805053  , uplatom 800din PostNetom.

ROMANTIZAM U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI

    Romantzam kao pravac je nastao u devetnaestom veku. Ono što karakteriše romantizam to težnja za slobodom i za slobodom izražavanja. Neko ko je najzaslužniji za to što se u našoj zemlji razvio romantizam je Vuk Krađžić. Njegov put je bio veoma trnovit. Jednog trenutka je bio potpuno sam sa svojom idejom. 

    Ubrzo su se oko njega sakupili viđeni pisci tog doba kao što su: Laza Kostić, Branko Radičević, Jovan Jovanović Zmaj, Đura Jakšić. Zahvaljujući njima naša kniževnost je napredovala i kod nas je stigao romanrizam kao pravac u književnosti. Vuk Karađžić je težio tome da se afirmiše naš narodni jezik u pisanju. Mladi pisci su bili istog mišljenja kao i Vuk i konačnio je došlo do nacionalnog buđenja i kulturnog preporoda u našoj zemlji. Rad mladih pisaca koji su se okupljali oko Vuka, naišao je na odobravanje svetskih pisaca poput Getea. To im je dalo vetar u leđa da nastave u tom pravcu. Nihovo pisanje je svrstano u naivnu književnost, pisali su narodnim jeziku i time se približila književnost narodu. Međutim tadašnja vlast u našoj zemlji sumnjičavo je gledala na rad naših pisaca pa i na samog Vuka...

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.

CEO SVET JE PROKLETA AVLIJA

Svako ko je pročitao delo Ive Andrića ne može a da se ne zapita u kakvom svetu mi živimo? To isto sam se i ja zapitala/o.Nakon što sam pročitala delo kao da su mi se oči nekako otvorile.                    

            Po prvi put sam videla stvari na koje nikada nisam ni obraćala pažnju, videla sam svet onako ogoljen bez ružičastih naočara. Na moju žalost taj svet mi se nije dopao. Shvatila sam da i mi živimo u jednoj prokletoj avliji kao što je i stari fra Petar. Ne samo mi već ceo svet. Sve ono što se dešava u našoj zemlji i u svetu sve nas navodi na to da zaključimo da je i u našoj prokletoj avliji vrlo slično kao i u Andrićevoj. Njegovi su likovi svi imali neku muku i nevolju baš kao i mi u našem svetu i svako je na ovaj ili onaj način bio kriv za nešto, čak i zbog neke sitne misli ili dela koje su počinili. Što bi Karađoz rekao: "Svi su krivi makar i u snu". Neko svoju krivicu priznaje neko ni samom sebi ne želi da prizna. U Andrićevoj avliji se govori o društvu čiji se temelji ljuljaju i u tom haosu i rasulu iz straha da ne izgube vlast hapse i krive i nedužne. Ništa nije ni u današnjem svetu bolje. Svi se trude da ostanu na vlasti što duže i grade svoj život preko tuđih leđa .U svetu ,toj prokletoj avliji niko ne preza ni od čega. U zatvorima su čak i nedužni ljudi a lopovi i kriminalci su na slobodi žive svoje živote punim plućima.Moralne vredosti celokupnog društva u celom svetu su poremećene. Sudi se nedužnima a sude im upravo krivci. Sve se nekako istumbalo naglavačke baš kao i Andrićevoj avliji. Čudno je kako godine prolaze a te avlije nekako uvek ostaju u ljutskom društvu. Mi smo u jednoj takvoj u nekoj manjoj varijanti a svet u jednoj  ogromnoj. Nekako kao da imamo mnogo manjih avlija u jednoj ogromnoj svetskoj. Oko nas se dešavaju vrlo ružne stvari nevinim ljudima koji nisu zaslužili tako strašne sudbine baš kao ni fra Petar ali tu ljudi oni nedužni i nejaki kao da ništa ne mogu da promene niti da utiču na to što im se dešava. Ljudi se bore koliko mogu protiv nepravde i zuluma ali borba je kratkog daha jer "avlija potčinjava čoveka vremenom i on počinje da se gubi". Da bi lakše mogli da shvatimo situaciju u našoj avliji ili bolje rečeno svetskoj jer sve je postalo isto svuda,najlakše možete da razumete ako prošitate sledeće rečenice: "Ako hoćeš da znaš kakva je neka država i njena uprava, i kakva im je budućnost, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi"...

knjizara-sigma.rs

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.

LJUBAV KAO VEČITA INSPIRACIJA PESNIKA

    Još od davnina ljubav je prisutna u književnim delima. Tu su i prve pesme u prošlosti govorile o raznim ratovima ali i o ljudima koji su patili zbog ljubavi.

    Ne moramo da idemo toliko daleko vekovima u prošlost dovoljno je da se podsetimo dela koja se i dan danas čitaju a koja odišu ljubavlju. Bilo da je obostrana ili je neuzvraćena  ona je uvek tema književnih dela. Osvrnućemo se na dela koja su nam poznata poput Petrarkinog, Kanconijera. To je poznato delo koje govori o ljubavi Petrarke prema  Lauri, udatoj ženi koju je prvi put video u crkvi u Avinjonu. Naravno ta ljubav nije uzvraćena ali njega to ne sprečava da piše o njoj na poseban, uzvišen način kao o božanstvu koje je bez mane prosto savršena. Piše za njenog života pa čak i posle njene smrti. Međutim njegov način pisanja je toliko uzdiže da su  mnogi koji su proučavali njegova dela tvrdili da ta žena nije postojala ,samo zato što je o njoj pisao sa obožavanjem  kao da je ona neko božanstvo. Ne možemo pisati o ljubavi u književnim delima a da ne spomenemo Šekspirovo delo "Romeo i Julija". Ovo delo govori o ljubavi koja se tragično završila i mnogi književnici smatraju da je njihova ljubav bila najveća ljubav u svetskoj književnosti o kojoj se pisalo. Šekspir nam je u svom delu pisao o  ljubavi koja je bila toliko jaka da ih je oboje odvela u smrt. Što se naših domaćih pisaca tiče moramo spomenuti pesmu "Očiju tvojih da nije", koju je napiso Vasko Popa. On nam o ljubavi piše na jedan poseban način,govori nam da je ljubav osećanje koje može da promeni svet. Ako smo voljeni i volimo svet vidimo na sasvim drugačiji način, vidimo sve oko sebe  obojeno duginim bojama.Tada i sunce može jače da sija i nebo ima drugačiju boju nego obično. Nažalost ta ista ljubav koja nije uzvraćena svet nam boji u tužne sive boje i život gubi smisao. Motiv ljubavi pisci koriste svako na svoj način. Uzmimo za primer Jovana Jovanovića Zmaja koji piše o ljubavi na sebi svojstven način. Đulići su ispunjeni ljubavlju, toliko jakom da u stihovima osećamo nevericu dali se ta ljubav toliko jaka i velika stvarno dešava njemu ili je to samo san i varka. Pisac o svojoj ljubavi govori sa velikom nežnošću i emocijama koje su zapravo emocije koje je i sam doživeo, više je pisao autobiografski.Tokom čitanja raznih dela vidimo da pisci uvek koriste u svojim delima motiv ljubavi bilo da je to ljubav između mušarca i žene ili ljubav prema deci, braći ili prijateljima.       

   Kakva god da je ljubav u pitanju ona je ne presušni izvor inspiracije kako naših tako i svetski. Jer ljubav je najlepše osećanje koje je ikad živo biće iskusilo.