Ovaj veliki pisac je kažu bio vrlo škrt na rečima ali su zato bio jedan od najuticajnijih pisaca svog vremena pod uticajem njegovog pisanja stvorena je i lepa književnost dvadesetog veka.
Od oca je nasledio nemiran duh i tako je živeo ceo svoj život. Rođen je 1899. godine. Za njega kažu da je na put uvek nosio udicu, pušku i pisaću mašinu. Bio je žedan života, radoznao i zbog toga je mnogo putovao. Nije se trudio da se mnogo školuje jer je smatrao da je to gubljenje vremena. Zbog toga jako rano počinje da radi kao novinar. On je smatrao da je jedina bitna škola zapravo životna škola što i dokazuju njegove sledeće reči: "Da bi mogao da pišeš o životu, prvo moraš da ga živi". Verovao je da jedino život može da te nauči nečemu ako ga živiš punim plućima, on ga je tako i živeo. Učestvovao je u mnogim ratovima i sve to je na njega ostavilo dubog trag. Međutim on je već imao genetsku predispoziciju za depresiju pošto mu se i otac zbog toga ubio iz vatrenog oružja kao i on sam 1961. Napisao je mnoga dela: "Imati i nemati","Sunce se ponovo rađa", "Za kim zvona zvona". Njegovo delo "Starac i more", je svakako delo koje je svakome poznato ujedno je i delo zbog koa je Hemingvej dobio Pulicerovu nagradu. Ovo njegovo delo je priča o starom ribaru koji je bio večiti gubitnik u životu ali je pred sam kraj svog života skupio hrabrost i suočio se borbom u kojoj je bilo očigledno da će izgubiti ali je na kraju pobedio. Na taj način nam je pisac pokazao da čovek može da pobedi u svakoj situaciji ako ima dovoljno vere i hrabrosti. Zbog ovog dela mnogi su ga zvali književnim genijem. On je ovim delom dao veliki doprinos književnosti dvadesetog veka. Ovaj veliki pisac je tokom svog života vodio borbu sa svojim demonima koji su ga proganjali.Sa majkom je imao jako loš odnos jer je krivio za njegovo samoubistvo zbog tog njegovom odnosa sa majkom imao je loš odnos i sa svim drugim ženama. Zbog toga se više puta ženio i mnogo je pio. Valjda je pokušavao da utoli tugu koja ga je pratila alkoholom. Smrt je postala deo njegovog života još od kada je prvi put otišao u rat. Nakon toga je mnogo putovao a često je gledao smrti u oči. On kao da je prkosio smrti ili je možda priželjkivao jer je na žalost svoj život završio samoubistvom, mada je svog oca jako krivio zbog istog čina.Za njega kažu i da je bio bipolarna ličnost. Njegova psiha je bila jako poljuljana ali je zato bio jako dobar pisacon je stalno bio u sukobu sa celim svetom valjda je imao i razloga za to jer su ratovi u kojima je bio ostavili ožilke na njegovoj duši. Znao je da govori: "Najbolji način da otkriješ da li nekome možeš da veruješ jeste da mu ne veruje". On je u sebi imao dve ličnosti, jedna je bila tako draga i ljubazna da su gas vi zavoleli na prvi pogled. Sa druge strane je ličnost koja je svojim ponašanjem i grubošću mogla da povredi i otera od seb i svoje najbliže u koliko se u nečemu ne bi slagali sa njim. Kažu da je umeo da se sukobi sa svim i svakim pa čak i sa životom.Umeo je da u svoj život unese uzbuđenje i da ugodi sebi. Voleo je život, žene i piće. Bio je dobar novinar i fantastičan pisac ali je često umeo da bude loš i sebi i drugima.
Mada je ostao upamćen kao jako dobar pisac imao je i uspona i padaova u pisanju. Ostavio je jako velik trag u književnosti ali je svoj život završio tragično. Digo je ruku na sebe, kao da se nije snašao u sopstvenom životu. Koliko god da je uživao u svemu što mu je život pružao on nije bio srećan i zato ga je kukavički napustio baš kao i njegov otac.
