недеља, 05. новембар 2017.

ČUDESAN SVET DETINJSTVA


Moj svet je ispunjen raznim dogodovštinama kao i detinjstvo svih mojih vršnjaka .
Trudim se da ne napravim ni jedan nestašluk ,ipak se po nekad neki i desi ja to prosto ne mogu da sprečim . Nije da ja to namerno radim ,jednostavno se desi.
Bio je to dan kao i svaki drugi ,ništa nije ukazivalo da je to dan kao stvoren za nestašluke  . Ustala sam kao i obično i krenula u školu .U školi je sve proteklo normalno čak sam dobila i peticu i takosva srećna krenula kući . Dan je bio prelep sunce je sijalo ,ptice su cvrkutale a rascvetalo cveće je mamilo svojim opojnim mirisom . Već sam se dogovorila sa drugaricom da ćemo posle škole prošetati . Jedva sam  čekala da ostavim torbu,presvučem se i ,pravac  šetnja.
Kako sam stigla kući bacila sam torbu u ćošak i pokupila sendvič da pojedem uz put . Nisam imala vremena da se zadržavam drugarica me je čekala ispred kuće. Moja mama obožava cveće i kuća nam je puna saksija . Tu uvek postoji mogućnost da se iz nepažnje naravno slučjno nikako namerno neka i obori . Upravo se meni tog dana to i desilo .Žurila sam zaista nije bilo namernno. Nisam ni osetila da sam je dotakla ,kad sam samo čula jak tresak iza sebe . Znala sam da sam zabrljala i to dobro .Bio je to mamin omiljni cvet . Morala sam da smislim šta dalje ,malo sam se uplašila . Znam da nije lepo lagati ali sam morala da smislim jednu malu ,belu laž . Pa šta sam drugo mogla mama bi me grdila . Priznaću joj jednog dana pomislila sam ,kad bude stvarno dobre volje . Jedino sam mogla da svoj nestašluk ripišem našoj mački Cici ,ona i onako stalno pravi neki nered. Ja sam se samo iskrala iz kuće sa velikom grižom savesti ,ali šta je tu je sad će Cica biti krivac , bila sam i ja više puta za njene nestašluke .Sad je njena prilika da  mi se oduži. Pošto nikog nije bilo kod kuće moj plan se dobro odvijao . Ja sam podogovoru izašla da prošetam sa drugaricom i lepo smo se provele , mada sam na momente pomišljala na mamin cvet i na Cicu. Kada sam se vratila mama je već bila stigla pa me je iz kuhinje upitala šta se desilo sa njenim cvetom ja sam prekrstila prste na ruci i izgovorila belu laž . Morala sam da optužim jadnu Cicu . Mama je poverovala ili možda i nije ali je rekla da će kazniti Cicu zbog njenog nestašluka. Zamolila sam je da to ne čini jer je ona mala i nije svesna svoje greške ,na to se mama nasmejala i poljubila me u kosu. Rekla je kako je detinjsvtvo i ljudi i životinja jedan mali čudesan svet ,da se ona seća kako je to biti mali . Možda je ipak znala da je to moj nestašluk ali se nije ljutila . Zna ona da ja nikada ne činim ni jedan nestašluk namerno nekako se to uvek desi slučajno.
  Možda zaista mi  kad smo mali živimo u nekom posebnom svretu detinjstva pa su i nestašluci normalna pojava . Sve je moguće, Raspitaću se malo više o tome.
Foto:Opusteno.rs