Ovo Šekspirovo delo važi za jednu od najvećih
tragedija u svetskoj književnosti svih vremena. Tematski bi moglo da se odnosi
čak i na današnje duštvo. Kao da se sa vremenom nije ništa promenilorazvrat,ubistva
i beskrupuloznost vlada i u našem društvu. Sigurno da i sada postoje ljudi poput
Hamleta koji pokušavaju da se izbore sa time.
Šekspir nam
predstavlja Hamleta kao žrtvu tadašnjeg društva i načina života ljudi iz tog
vremena. Sudbina se sa njim surovo poigrala. Kada zaznaje kako mu je otac zapravo
umro tog momenta počinje njegova agonija. To saznanje stiže od duha njegovog
oca. Postavlja se pitanje je li duh postojao ili se samo njegova podsvest
poigrala sa njim. Postaje nebitno ko je zaista bio duh ono što je bitno to je da
je seme sumnje usađeno u Hamletovom srcu. Nakon tih dešavanja tragedija je
neminovna. Na početku ove drame se ne naslućuje da će upravo Hamlet postati
tragična ličnost ove drame na kraju se upravo to dešava. Kako bi otkrio jesu li
informacije koje je dobio od samog duha svoga oca on odlučuje da glumi ludilo. Sa
vremenom to ludilo uzima maha i prosto se ne može razlikovati gluma gluma
od stvarnosti. On u svojoj glavi kroji razne planove ali se polako gubi i u
svakome vidi potencijalnog neprijatelja. On se ni za očevog života nije nešto
posebnop slagao sa njim ali je sada prosto smatrao da je njegova dužnost da
otkrije kako je on nastadao i da kazni krivce. Čak nam se na momente čini da je
on više ljut što se njegova majka udala za ubicu njegovog oca nego zato što mu je
otac ubijen. Čini nam se da su negova osećanja prema majci bolesna čak
edipovska. Možda bi on ubistvo oca mogao i da oprosti ali ne i izdaju svoje
majke. Udaju majke za ubicu njegovog oca on više posmatras kao izdaju njega
samog a ne njegovog oca. On se sa tim teško nosi i to ga polako izjeda. Ako
dublje zađemo u samo delo stiče se utisak da su ovi likovi, tačnije ova drama
zapravo samo način da sam Šekspir pokaže svoje neslaganje i zgražavanje
tadašnjim društvom. On osuđuje takvo društvo i kroz ovo delo mu se podsmeva
ali skriveno koristeći pesničku slobodu a da pritom ne bude razotkrivena prava
namera. Pisac ismeva probleme tadašnjeg društva kao što su: preljuba, ubistvo, pokvarena vlast. Svi ti problemi su nažalost i problemi našeg današnjeg
društva. Šekspir je preko Hamletovog lika pokušao da prikaže svoje mišljenje i
zgražavanje nad tadašnjom situacijom u društvu. Hamlet je prikazan kao lik koji
je u sukobu sa svima pa i sa samim sobom. Što se i vidi iz njegovog pitanja
biti ili ne biti? Sama drama se završava tako što je on osvetiio svoga oca ali
su u toj osveti nastradali i svi njemu bliski pa čak i on sam. U poslednjim
trenucima svog života kao da je bio spreman da oprosti ali je za to bilo kasno.
Stičemo utisak da se radovao smrti jer je izgubio svoje voljene pa mu život bez
njih više nije značio ništa. To što su na kraju svi glavni likovi mrtvi je samo
još jedan dokaz da je pisac sa njihovom smrću želeo da uništi i njihove osobine kojih se gadio. U ovom delu
je najveći tragičar sam Hamlet jer je izgubio sve njemu drage osobe a i sopstveni
život u želji da osveti smrt svog oca. Hamlet je jedna od najzanimljivijih ličnosti u književnom delu zbog borbe koju vodi sa svima pa i samim sobom a
ujedno je i najtragičnija ličnost u književnosti. Tragedija je ono što se
prožima kroz delo završava se tragedijom ogromnih razmera.Kao što sam na
početku već rekla sudbina se sa njim surovo poigrala.
Kroz život se
često nalazimo pred raznim iskušenjima ali da li je rešenje na zlo odgovoriti
zlom? Mislim da nije, jer time možemo samo pogoršati situaciju i kraj može biti
fatalan. Zato neka nam ovo delo bude za nauk, nemojmo dozvoliti da postanemo
tragične ličnosti kao što se to desilo Hamletu. Uzmimo sudbinu u svoje ruke.
