JEDAN DOŽIVLJAJ IZ DETINJSTVA

    Moje detinjsvo je ispunjeno lepim trenutcima i raznim dogodovštinama. Onaj koji je na mene ostavio poseban utisak i koga se rado sećam je vezan za jedno letovanje.

Foto:Opusteno.rs

   Roditelji su me odveli na letovanje u Crnu Goru. Pošto je to bilo kad sam imala samo četiri godine za mene je to bio pravi doživljaj. U trenutku kad sam ugledala onoliku vodu ja sam se oduševila. Oči su mi sde caklile od sreće, mnogo sam volela vodu i da se brčkam u njoj. Volela sam vodu pa sam zato rano i naučila da plivam. Bila sam u stanju satima da se brčkam u vodi ,mama bi me jedva izvukla iz vode uz moje suze i vrisku. I ako bi mi usne pomodrele i koža smežurala ja nisam želela van. Pravila sam kule u pesku, male bazenčiće i jezerca. Skupljala bih školjkice i šarene kamenčiće kojima sam ukrašavala svoje torte od peska,koje sam mami  i tati pripremala sa puno ljubavi. Tata bi glumio da ih jede i hvalio moju tortu a mama bi mi tražila recept. Ja sam bila tako puna sebe. More je za mene samo po sebi prestavljalo veliki doživljaj. Jednog dana su mama i tata odlučili da odemo na krstarenje. Kakva je to radost bila za mene kad sam videla brod. Tek kad sam kročila na brod mojoj sreći nije bilo kraja, trčala sam sa jednog kraja na drugi i zagleđivala svaki kutak. Odmah sam poželela da mi tata kupi jedan ali da bude potpuno isti kao taj. Normalno tata se samo nasmejao i objasnio klako tako veliki brod traži puno vode i da tako veliki neće moći da stane u našu kadu. Zato mi je obećao isti samo manji, moja naivna glavica je to prihvatila i sa oduševljenjem posmatrala sve oko sebe. Posmatrala sam more i tragove koje je brod ostavljao iza sebe, more se penilo i podsećalo me na vodu u kojoj mama pere posuđe. Bilo je čak i balončića ili se bar meni tako činilo. Jednog momenta sam u vodi ugledala ogromnu ribu i počela da vičem...

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 800din PostNetom.

DOLAP KAO SIMBOL ŽIVOTA

    Da biste bolje shvatili zbog čega je dolap zapravo simbol života potrebno je znati šta je to i čemu služi? Dolap je zapravo sprava za navodnjavanje koja se okreće u krug  i tako bez prestanka. Kako biste još bolje shvatili  sinboliku preporučila bih svima da pročitaju pesmu "DOLAP"Milana Rakića.

Foto:Parapsihologija.com

    Ja sam je pročitala i sada posle nje imam sasvim drugačije poglede na život. Shvatila sam da život nije uvek ružičast  i da se nekako uvek okreće kao i dolap u krug. Ispunjen je usponima i padovima, lepim i ružnim trenutcima. Kao i u pesmi  Milana Rakića na početku život a čovek je ispunjen snagom i voljom za životom. Čovek je jak i ne boji se ničeg, možda baš zato što ni sam nezna šta ga kroz taj isti život očekuje. Upravo je tako vranac u pesmi okretao  dolap . Dolap nov a vranac mlad u punoj snazi baš kao i čovek na početku života. Sa vremenom se sve menja. Dolap od kiše i nevremena sve više stari i propada, konja izdajke snaga i dolap se okreće sve sporije i sporije. Sve su to simboli koji simbolizuju čoveka kroz život. Čovek kroz život nailazi na mnogo lepih trenutaka   kao što su za dolap lepi sunčani dani tako su za čoveka dani ispunjeni  ljuibavlju srećom i uspesima. Zatim kao što kiša i nevreme uništavaju dolap tako i čoveka uništavaju  tuga, razočarenje ,neuspeh. I tako iz godine u godinu dolap se okreće bez prestanka a čovek živi svoj život takođe bez prestanka jer dani se nižu jedan za drugim i vreme prolazi.....

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.

ČUDESAN SVET DETINJSTVA

    Moj svet je ispunjen raznim dogodovštinama kao i detinjstvo svih mojih vršnjaka. Trudim se da ne napravim ni jedan nestašluk, ipak se po nekad neki i desi ja to prosto ne mogu da sprečim. Nije da ja to namerno radim, jednostavno se desi.

    Bio je to dan kao i svaki drugi, ništa nije ukazivalo da je to dan kao stvoren za nestašluke. Ustala sam kao i obično i krenula u školu. U školi je sve proteklo normalno čak sam dobila i peticu i takosva srećna krenula kući. Dan je bio prelep sunce je sijalo, ptice su cvrkutale a rascvetalo cveće je mamilo svojim opojnim mirisom. Već sam se dogovorila sa drugaricom da ćemo posle škole prošetati. Jedva sam  čekala da ostavim torbu ,presvučem se i ,pravac  šetnja. Kada sam stigla kući bacila sam torbu u ćošak i pokupila sendvič da pojedem uz put. Nisam imala vremena da se zadržavam drugarica me je čekala ispred kuće. Moja mama obožava cveće i kuća nam je puna saksija. Tu uvek postoji mogućnost da se iz nepažnje naravno slučjno nikako namerno neka i obori. Upravo se meni tog dana to i desilo. Žurila sam zaista nije bilo namernno. Nisam ni osetila da sam je dotakla, kad sam samo čula jak tresak iza sebe. Znala sam da sam zabrljala i to dobro.Bio je to mamin omiljeni cvet ....

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999, uplatom 700din PostNetom.

ČOVEK MOŽE BITI UNIŠTEN ALI NIKAKO PORAŽEN

    Nekada posmatrajući dešavanja oko sebe postavljam sebi razna pitanja na koje mi odgovor daje moje drugo ja, tačnije vodim monolog. Među gomilom pitanja je i ovo:  Može li čovek biti poražen u koliko je uništen?

    To pitanje mi se često motalo po glavi i nisam nalazila pravi odgovor sve dok nisam pročitala delo ,,Plava grobnica,,. Nakon što sam ovo delo pročitala sve  sam gledala drugim očima. Nekako kao da sam se odvojila od svega i posmatrala sa strane sve što se dešavalo oko mene. Ponašanje ljudi kako mladih tako i starih. Svi oni život olako shvataju. Najlakše im je da kukaju kako je život težak a mladima dosadan. Kako sve  brzo prođe  i kako je teško nositi se sa svakodnevnim problemima. Kako smo uništeni skroz zbog situacije u zemlji. Prosto kao da ne postoji izlaz iz začaranog kruga. Skoro da bih se složila sa tim da ja nisam pročitala delo koje me je naučilo drudgačije da gledam na život. Kada ih slušam kako kukaju ne mogu a da se ne setim naših predaka koji su svoje živote dali zarad nas i našeg mirnog sna. Jesu li oni u tom teškom času kada su smrti gledali u oči poklekli? To je bio trenutak za preispitivanje života i za stah a ne ono sa čim se mi sada nosimo. Naravno da nisu, jer su oni znali da mogu biti uništeni ali ne i poraženi.

    Njihova mrtva tela su položena u plavu grobicu koja ih je pokrila svojim talasima. Ipak njihov duh nije bio poražen ,oni su znali da su pobedili. Njihov duh je nastavio da živi u nama njihovim potomcima. Sećamo ih se i divimo njihovoj hrabrosti i požrtvovanju i dan danas.

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.

ČOVEK JE SAMO ZA ŽAL I ZA MUKU ZDADEN

    Ovo su reči koje je Mitke izgovorio Koštani trenutku kada su došli prosci da je vode. Sa ovom rečenicom joj je stavio do znanja da se njena sudbina ne razlikuje od sudbine drugih ljudi jer se i on osećao kao tragičar u svojoj koži. Ni on nije bio zadovoljan svojim životom i svojom sudbinom pa je smatrao da je jedino rešenje da nemo prihvatiš svoj život takvim kakvim je, jer ne možeš ništa da promeniš. On je bio ubeđen da niko nije zadovoljan svojim životom da ne postoje srećni i zadovoljni ljudi vodio se po tome da su ljudi rođeni  samo za tugu i za muku. Negde to i nije bilo daleko od istine jer je period o kome se piše zapravo i bio veoma težak za život. Takođe je društvo u tom periodu bilo patrijarhalnog vaspitanja i niko nije mogao da odluči o sklapanju braka samostalno već su to činili za mlade ljude njihovi roditelji. Što je i podrazumevlo da je bilo mnogo neostvarenih ljubavi i mnogo patnji. Tada su se brakovi sklapali i na osnovu statusa u društvu i društvenih slojeva kome su pripadali. Ti slojevi su se retko mešali među sobom...

Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.