субота, 4. октобар 2014.

ČOVEK MOŽE BITI UNIŠTEN ALI NIKAKO PORAŽEN

    Nekada posmatrajući dešavanja oko sebe postavljam sebi razna pitanja na koje mi odgovor daje moje drugo ja, tačnije vodim monolog. Među gomilom pitanja je i ovo:  Može li čovek biti poražen u koliko je uništen?
    To pitanje mi se često motalo po glavi i nisam nalazila pravi odgovor sve dok nisam pročitala delo ,,Plava grobnica,,. Nakon što sam ovo delo pročitala sve  sam gledala drugim očima. Nekako kao da sam se odvojila od svega i posmatrala sa strane sve što se dešavalo oko mene. Ponašanje ljudi kako mladih tako i starih. Svi oni život olako shvataju. Najlakše im je da kukaju kako je život težak a mladima dosadan. Kako sve  brzo prođe  i kako je teško nositi se sa svakodnevnim problemima. Kako smo uništeni skroz zbog situacije u zemlji. Prosto kao da ne postoji izlaz iz začaranog kruga. Skoro da bih se složila sa tim da ja nisam pročitala delo koje me je naučilo drudgačije da gledam na život. Kada ih slušam kako kukaju ne mogu a da se ne setim naših predaka koji su svoje živote dali zarad nas i našeg mirnog sna. Jesu li oni u tom teškom času kada su smrti gledali u oči poklekli? To je bio trenutak za preispitivanje života i za stah a ne ono sa čim se mi sada nosimo. Naravno da nisu, jer su oni znali da mogu biti uništeni ali ne i poraženi.
    Njihova mrtva tela su položena u plavu grobicu koja ih je pokrila svojim talasima. Ipak njihov duh nije bio poražen ,oni su znali da su pobedili. Njihov duh je nastavio da živi u nama njihovim potomcima. Sećamo ih se i divimo njihovoj hrabrosti i požrtvovanju i dan danas.


Sastav možete naručiti u celosti  na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.