Moj svet je ispunjen raznim dogodovštinama kao i detinjstvo svih mojih vršnjaka. Trudim se da ne napravim ni jedan nestašluk, ipak se po nekad neki i desi ja to prosto ne mogu da sprečim. Nije da ja to namerno radim, jednostavno se desi.
Bio je to dan kao i svaki drugi, ništa nije ukazivalo da je to dan kao stvoren za nestašluke. Ustala sam kao i obično i krenula u školu . U školi je sve proteklo normalno čak sam dobila i peticu i tako sva srećna krenula kući. Dan je bio prelep, Sunce je sijalo, ptice su cvrkutale a rascvetalo cveće je mamilo svojim opojnim mirisom. Već sam se dogovorila sa drugaricom da ćemo posle škole prošetati. Jedva sam čekala da ostavim torbu, presvučem se i pravac šetnja. Kada sam stigla kući bacila sam torbu u ćošak i pokupila sendvič da pojedem uz put. Nisam imala vremena da se zadržavam drugarica me je čekala ispred kuće. Moja mama obožava cveće i kuća nam je puna saksija. Tu uvek postoji mogućnost da se iz nepažnje naravno slučjno nikako namerno neka i obori. Upravo se meni tog dana to i desilo. Žurila sam zaista nije bilo namernno. Nisam ni osetila da sam je dotakla, kad sam samo čula jak tresak iza sebe. Znala sam da sam zabrljala i to dobro. Bio je to mamin omiljeni cvet. Morala sam da smislim šta dalje, malo sam se uplašila. Znam da nije lepo lagati ali sam morala da smislim jednu malu, belu laž. Pa šta sam drugo mogla mama bi me grdila. Priznaću joj jednog dana pomislila sam, kad bude stvarno dobre volje. Jedino sam mogla da svoj nestašluk ripišem našoj mački Cici, ona i onako stalno pravi neki nered. Ja sam se samo iskrala iz kuće sa velikom grižom savesti, ali šta je tu je sad će Cica biti krivac, bila sam i ja više puta za njene nestašluke. Sad je njena prilika da mi se oduži. Pošto nikog nije bilo kod kuće moj plan se dobro odvijao. Ja sam podogovoru izašla da prošetam sa drugaricom i lepo smo se provele, mada sam na momente pomišljala na mamin cvet i na Cicu. Kada sam se vratila mama je već bila stigla pa me je iz kuhinje upitala šta se desilo sa njenim cvetom ja sam prekrstila prste na ruci i izgovorila belu laž. Morala sam da optužim jadnu Cicu. Mama je poverovala ili možda i nije ali je rekla da će kazniti Cicu zbog njenog nestašluka. Zamolila sam je da to ne čini jer je ona mala i nije svesna svoje greške, na to se mama nasmejala i poljubila me u kosu. Rekla je kako je detinjsvtvo i ljudi i životinja jedan mali čudesan svet, da se ona seća kako je to biti mali. Možda je ipak znala da je to moj nestašluk ali se nije ljutila. Zna ona da ja nikada ne činim ni jedan nestašluk namerno nekako se to uvek desi slučajno.
Možda zaista mi kad smo mali živimo u nekom posebnom svretu detinjstva pa su i nestašluci normalna pojava. Sve je moguće, raspitaću se malo više o tome.
 |
Foto:Opusteno.rs
|
Sastav možete naručiti u celosti na: 0691641999 , uplatom 700din PostNetom.
