четвртак, 09. октобар 2014.

Sastav-ŠKOLA KAKVU BIH ŽELEO

ŠKOLA KAKVU BIH ŽELEO
Foto:Osnovna škola Milka Cepelića
    O skoli se vrlo često loše govori i deca je doživljavaju kao nešto strašno .
Kada bi se samo neke sitnice promenile mogla bi da bude idealno mesto gde bi deca volela da provode što više vremena.
     Po meni je škola mesto gde se družimo stičemo znanje i nova prijateljstva ,neka od tih prijateljstva bi mogla da potraju čitavog našeg života .Ako bi mene neko pitao kakvu bih ja školu želeo rekao bih mu da bih voleo da se u našoj školi ne prave razlike među decom .Želeo bih da se druže sva deca međusobno i da nikome ne bude bitno koje je nacionalnosti i koliko novca poseduju njegovi roditelji . Moji roditelji mi često pričaju o vrednostima koje su se nekada poštovale u društvu pa i u školi . Kada ih slušam kako su se deca u školi družila i učila zajedno  čini mi se kao da je reč o nekoj bajci .U  školi je sve više nasilja među decom ,odvajaju se deca koja imaju novca i često ponižavaju decu koja ga nemaju . Moj tata me je učio da ljude delim samo na dobre i loše pa tako i ja samo na osnovu toga,delim svoje vršnjake . I među nama ima i dobre i loše dece kao i u svetu odraslih. Nikada  se ne podsmevam svojim drugarima ni zbog čega ikad mogu nekome da pomognem uvek sam tu . Ja bih voleo da svi tako razmišljaju i da se svi trude da nam škola postane draga kao i naš dom. Da bi to postigli moramo svi da se potrudimo  pa čak i nastavnici. Morali bi da poradimo na tome da se lepo ponašamo jedni prema drugima i da se poštujemo kao što poštujemo članove svojih porodica .Kada to budemo postigi škola će postati idealno mesto za život i rad. Morali bi da se potrudimo da funkcionišemo kao jedna celina,jedna složna celina.Ja bi želeo da moja škola to postigne i postane primer svim školama u našoj zemlji ,Kada bi škole potale tako divno mesto tada se ni roditelji ne bi brinuli hoće li  neko povrediti njihovo dete dok je u školi .Sve češće čujemo kako su  neka deca izbila neko dete ili ga probola nožem. Žalosno je je što su odrasli dozvolili da se nasilje uvuče u škole u mesto koje bi trebalo da bude oaza mira i prijateljstva. Gde je ovo društvo otišlo i šta su roditelji takve dece radili po pitanju njihovog vaspitanja. Nešto su oni pogrešili. Koji to roditelj želi da mu dete postane huligan.

 Zato bi ja ovim putem želeo da zamolim sve roditelje ne samo mojih drugara iz škole već i sve roditelje sveta da nauče svoju decu kako da postanu dobra deca jer će tako jednog dana postati i dobri ljudi. Tako će škole opet biti ono što su nekad bile mesto koje je ispunjeno smehom šalom i prijateljstvom . Želeo bih da reči: ,,od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba,, ponovo važe u svim školama sveta . Oružju i nasilju nije mesto u školama,jedino naše oružje treba da budu olovke , znanje,drugarstvo i smeh. Takvu bih ja školu želeo za sebe i za svoje drugare i molim svako dete i svakog roditelja da pomogne da mi se želja ostvari.

5 коментара: