JESENJE JUTRO U MOM GRADU

Svako pozno jesenje jutro je sumorno.

 Zora sviće a sunce se ne vidi.Veseli sunčevi zraci ne mogu  da probiju gustu maglu. Sitna jesenja kiša sipi.Na golim granama u  parku sede šćućureni vrapci, promrzli i mokri. Parkovi više nisu puni dece, prazni su i tužni. Asvalt na ulicama je mokar od kiše, zgrade se jedva naziru  kroz maglu. Nekako je sve tužno i sivo. Ipak ljudi hrabro koračaju jer ih čekaju svakodnevne obaveze. Deca gaze barice na putu do škole, a u vazduhu miriše na zimu koja nam se polako prikrada.

U SUSRET ZIMI

 Pozna jesen je puna belila. Sve je lepo kao razglednica. U parkovima deca se igraju, grudvaju i prave Sneška Belića. Sve me podseća na susret zimi. Ogolelo drveće je dobilo svoje bele kapute. Trava je dobila svoj beli pokrivač, a jelke su dobile lepe bunde. Sneg na našim ulicama me podseća na šećernu vunu. Bake i deke šetaju belim ulicama, a njihova sećanja ih podsećaju na mladost. Kuće su dobile nove bele kape. Snežne pahuljice dodiruju nam naše hladne, crvene nosiće.

 Dok sam koračala po belom pokrivaču na trenutak sam imala osećaj da se nalazim u nekoj  beloj bajci  i idem u susret zimi.     

OKTOBARSKE BOJE U MOM KRAJU

 Jesen je puna boja, kao da se duga razlila po nebu. Jesen je lepa ali je i nekad kišovita. Životinje se spremaju za dugu zimu. Nalaze svoja skrovišta i hranu. Domaćice spremaju zimnicu od crvenih paprika i krastavčića. Jesen je mnogo lepo. Ona nam daruje osmeh i zrele plodove.U parkovima ima puno nasmejane dece.Svi su srećni.Sunce nam daruje osmeh i osvetljava nam dan.Lepo je uzivati u Jeseni. Drveće je dobilo svoje nove haljine od žutih, crvenih i ponekih zelenih listića.Neke ptice se šćućure u svoja mala gnezda a neke  vredne još uvek prave gnezda.  Kao da jesen ima neku moć da nas usreći i donese za sobom puno zrelih plodova.