уторак, 07. октобар 2014.

Sastav-Želja mi se ostvarila

Želja mi se ostvarila 
Foto:decjisajt.rs

Nekada mislimo da nam se  žele nece ostvariti pa brzo odustanemo od njih.
Neko mi je jednom rekao da je dovoljno samo jako  želeti i da ce se svaka želja ostvariti 
      Ja sam još na prošlom rodendanu poželela za naredni divan ljubicasti bicikl . 
Kako je vreme odmicalo  sve sam više gubila nadu da cu ga dobiti. Mada sam ga silno želela . 
Toliko sam ga želela  da sam ga nocu sanjala. Sanjala sam kako sa drugaricama vozim svoj bicikl dok mi vetar mrsi kosu.Oko nas lete šareni leptirici a ptice veselo scvrkuću . U daljini vidim decu kako se igraju sa svojim psom. A ja srećna jurim na svom blještavom ljubicastom biciklu. Sunce mi miluje veselo lice, prosto sijam od srece imam najlepši bicikl u mom kraju .A onda me iz sna trgne uporna zvonjava to me sat budi za školu.Mom razočarenju nigde kraja a bila sam mu tako blizu, pa san je bio tako stvaran ali šta je tu je,polazim u školu. Putem  gledam decu kako ponosno voze svoje bicikle. Ja sebi ponavljam samo je dovoljno jako želeti i želja
će se ostvariti. Zatvaram oči i silno zaželim svoj ljubičasti bicikl. Skoro sam sigurna da ću ga dobiti ,mada šta ako?
Iopet nisam sigurna hoce li se moja želja ostvariti. Posle pomislim moja mama će vec nekako ispuniti moju želju ona kao da ima neku moć pa uvek sazna šta ja želim i  želju mi  ostvari.Teši me i to što znam da sam bila dobra 
zaista sam se trudila da se ne ljuti na mene.  I sa tim mislima ulazim u školsko dvorište .Posle časova opet srecem decu na biciklima.
i sad već ubrzano hodam skoro ljutito pa se pitam cemu toliko šepurenje, kao da samo oni imaju bicikl.Imacu sledeće godine i ja svoj 
bicikl pa cu ih onda pitati ciji je lepši i brži.Tužna i besna sam otišla kuci, mama me je pitala šta me muči? Tiho sam prošaputala ,samo jedan jlubicasti 
bicikl.Pošto me nije dobro čula ponovo  me je pitala, ja sam odgovorila : 
-nije mi ništa ne brini samo sam umorna. Mama se nasmejala i rekla kako za sve ima rešenja . 
Na te njene reči nisam mnogo obracala pažnju, mada sam kasnije shvatila da su te reči meni puno govorile. Kao i svakog dana posle ručka ja sam se povukla u svoju sobu 
da učim a u glavi mi je bio ko drugi nego ljubicasti bicikl.Tako su se nizali dan za danom ,nedelja za nedeljom mesec za mesecom.Ja sam sa velikim nestrpljenjem 
cekala svoj rođendan. Konacno je osvanuo i taj dan.Probudila sam se a sunce je obasjalo celu moju sobu.Ušla sam u kuhinju nigde nikog nema, samo me je na stolu sačekala 
poruka da je dorucak u frižideru. Strašno, pa ni da mi čestitaju rodendan.Samo mi je to trebalo pa oni ne da mi nisu kupili bicikl nego su zaboravili i na moj rodendan . 
Tako sam i tužna i besna da više nisam ni gladna.Dok sam tako gledala doručak činilo mi se kao da mi se ruga.Zvono na vratima me je vratilo u stvarnost.Otvorila sam,bili su 
to mama i tata nosili su  gomilu kesa.Tata mi je rekao da unesem kesu koja je ostala ispred vrata.Kada sam izašla ugledala sam njega, napolju je stajao  najlepši ljubičasti
bicikl. Bio je prelep ,mojoj sreći nije bilo kraja.Ostvarila mi se želja a tako sam to dugo čekala.Toliko sam se obradovala a vec sam izgubila svaku nadu da ću ga dobiti.
Skakala sam od sreće vrtela sam mamu u krug .Od tate sam tražila da me uštine kako bih utvrdila da ne sanjam.  
     Moja želja je postala stvarnost zaista deluje ono što su mi rekli da je potrebno samo jako želeti da bi se želje ostvarile. 
    Ostvariila mi se želja a sad je red na mene da se pravim važna kao i moji drugari iz kraja.